Slikarstvo Jelene Perućice

Potreba čoveka da se likovno izrazi datira još iz pećinskog slikarstva. Otkud ta potreba, još uvek nije jasno definisano.
Mnogi likovni kritičari, psiholozi i drugi, pokušali su da odgovore na to pitanje. U slučaju Jelene Perućice možemo reći da je u pitanju njena unutrašnja potreba da kaže nešto o sebi i svetu koji je okružuje.

Jelenini radovi govore mnogo o njoj samoj i predstavljaju različite ambijente koji su na nju ostavili utisak i koje je ona pretočila u slike.
Komunicirajući sa njom dao sam joj punu slobodu da sama bira motive koji će se naći na njenim slikama. Prateći njen rad u poslednje dve godine stekao sam uvid u njen proces stvaranja.

Kroz motive poput pejzaža Nikšića i Trebinja, Jelena pokušava da dočara atmosferu gradova odakle potiču njeni roditelji, odnosno odakle su joj koreni, Beograda, mesta gde se rodila i gde je odrasla, kao i Njujorka u kome je boravila. Jelena kao i naši veliki pisci, Crnjanski u "Seobama" i Ćosić u "Korenima", postavlja pitanje “ko smo, odakle smo i gde idemo”?

Slike Jelene Perućice urađene su dosledno. Ona ima osobinu, iako je autodidakta, da prilazi rešavanju slike krajnje profesionalno. Šteta što je život nije naveo na put profesionalnog bavljenja slikarstvom. Mislim da bi rezultati bili veoma iznenađujući. Imajući u vidu njene obaveze, kao i vreme i trud koji ulaže u svoje slikarstvo, Jelena uspeva, svojim slikama, da nas ubedi da poseduje veliki talenat. 

Skrenuo bih pažnju na sliku Beograd, spomenik Kneza Mihaila. U ovom delu Jelena je uspela, najviše od svih slika, da napravi jedan pomak, gde je impresionističkim likovnim izrazom dočarala atmosferu zimskog urbanog pejzaža, slikajući mrljama, a da pri tom forma ostane prepoznatljiva.

Ako u budućnosti i dalje bude posvećena slikarstvu, Jelena će napraviti još prijatnih iznenađenja za uzivaoce umetnosti.

mr Saša Marjanović, akademski slikar