JELENA PERUĆICA rođena je 1989. godine u Beogradu. Prve likovne korake načinila je u ateljeu Ruske slikarske škole koju je vodila Jekaterina Milićević, a pod nadzorom akademskog slikara Miroslava Stevanovića. Od 2000-2007. godine bila je član likovnog ateljea Dečjeg kulturnog centra Beograd, koji je vodio Goran Simić. Od 2014. godine slika u ateljeu cenjenog akademskog slikara mr Saše Marjanovića, koji je ove godine na Zlatiboru za svoj slikarski opus dobio nagradu Viteza srpskog slikarstva.

Član je Likovnog kluba "Akademija 28", Beograd i Saveza kulturno-umetničkih društava Beograd.

O Jeleni se može reći i sledeće:

U svet slikarstva je ušla nečujno i bajkovito. Slikanje je njena opsesija od ranog detinjstva. Opčinjena činom stvaranja svoje snove iznosi na javu i želi da ih podeli sa svima. Slikama izražava svoje viđenje života i sveta i svega onog što je okružuje. Njeno nadahnuće ima duboke korene u njenom detinjstvu, zavičaju, predelima i ljudima sa kojima je odrasla. Uživa u ljudima kojima njena umetnost predstavlja neku nit sa detinjstvom.

Stvaralačka imaginacija Jelene je snažna sa izraženom potrebom menjanja. Ne zadovoljava se osvojenim, krči puteve dalje. Veruje da može.

Njene slike su u znaku sklada i lakoće. Ima bujnu maštu, pokazuje to pokretom četkice, bojama i idejama. Želi da crta kao što i piše, a da piše kao što i crta. Jer, šta vrede lepe misli, ako ih ruka ne može izraziti, a šta vredi vešta ruka bez mašte u glavi. Slikama vlada raskošni kolorit. Poetski su nadahnute. Kompozicije su jednostavne i autentične.

U slikanje je uložila veliku količinu ljubavi, neskrivenog oduševljenja i šarma. Njeno likovno stvaralaštvo, za sada, je prihvaćeno i cenjeno. Krunisano je sa dve veoma zapažene samostalne izložbe.
               Za Jelenu slikanje nije obična priča, to je umetnost. Umetnost je za nju nešto lepo, deo života. To je biserni lanac koji nema kraja. Svako u dubini duše želi biti biser čija lepota i sjaj nikad ne nestaju, već trajno svetle u vremenu. Varijacije boja i poteza četkicom velikih slikara na nju deluju dramatično i uzbudljivo. I ona bi volela da sačuva prolaznost u trajnoj formi.

Osvrćući se na stvaralaštvo Jelene, poznati srpski slikar prof. Aleksandar Luković- Lukijan je rekao:

"Jelenin naglašen osećaj za boju izražen na pejzažima i mrtvoj prirodi, slikani vedrim koloritom čine se kao san koji nas vodi u svet lepote. Portreti rađeni ugljenom sa vrlo dobro zapaženim karakterom ličnosti potvrđuju da se radi o darovitoj osobi na putu uspeha. Ova ostvarenja puna lirike i vedrine, čine se naslikana sa lakoćom, posmatrača ne ostavljaju ravnodušnim."

U svom stvaralaštvu prošla je kroz više faza. Ovo sada je najzrelije i najznačajnije stvaralačko doba. Voli da slika svoje snove, ali i svoju realnost. Harmonija oblika i boja za nju je samo podsticaj za ispoljavanje emocija.

Po sopstvenom iskazu veruje da je svaki umetnik na početku amater, da onaj ko ne sumnja u svoju sposobnost malo postiže. Svojim umećem pokušava da očara sebe, a i posmatrača ako je to moguće. Ona ne žuri, veruje da će stići tamo gde je krenula.

Planovi, samo da slika.